Pje­va­či­ca Da­ni­je­la Mar­ti­no­vić ne­dav­no je pred­sta­vi­la spot za pje­smu „Te­le­fon” ko­ja je ujed­no i na­ja­va nje­nog no­vog al­bu­ma. Da­ni­je­la je dru­ga­či­ja, smje­li­ja i zvu­či dru­ga­či­je. Za pro­mje­nu imi­dža naj­za­slu­žni­ja je nje­na du­go­go­di­šnja pri­ja­te­lji­ca i ko­le­gi­ni­ca Se­ve­ri­na, ko­ja je i pro­du­cent­ki­nja po­me­nu­te pje­sme. Za­ni­mlji­va je či­nje­ni­ca da je Se­ve­ri­na pje­smu ko­ja je bi­la na­pi­sa­na za nju po­klo­ni­la Da­ni­je­li, sma­tra­ju­ći ka­ko će je ona bo­lje i emo­tiv­ni­je iz­ni­je­ti. Osim što nje­gu­ju du­go­go­di­šnje pri­ja­telj­stvo, usko­ro će dvi­je Dal­ma­tin­ke sni­mi­ti i du­et.
- Se­ve­ri­na i ja smo dje­ca Spli­ta. Od­ra­sle smo na istim uli­ca­ma, išle u istu mu­zič­ku ško­lu. Na po­če­ci­ma sa­mo­stal­nih ka­ri­je­ra vo­dio nas je isti me­na­džer Edvin Sof­tić, ko­ji je i sa­da, na­kon mno­go go­di­na oso­ba ko­ja je po­vu­kla pr­vi po­tez. On je na po­čet­ku mo­je so­lo ka­ri­je­re bio moj pr­vi me­na­džer, kao i Se­ve­ri­ni, Taj­či… Se­ve­ri­nin i moj ži­vot je bio is­pre­ple­ten du­go go­di­na, ali po­seb­no smo se zbli­ži­le ra­de­ći na mju­zi­klu ‘Na­ša bi­la što­ri­ja’. Pri­ča­le smo, di­je­li­le ne­ka is­ku­stva, raz­mje­nji­va­le mi­šlje­nja o sve­mu na na­čin na ko­ji to sa­mo že­ne mo­gu i do­ta­kle se me­ne. Se­ve mi je re­kla: ‘Da­ni­je­la imam pje­smu ko­ja je od­lič­na, ali, ne­ka­ko, ja mi­slim da bi ti to mo­gla bo­lje…’. Za­i­sta ni­sam mo­gla da vje­ru­jem. Re­kla mi je: ‘Me­ni je pi­sa­na, ali te­be je če­ka­la, su­đe­no oči­gled­no…’. Čim sam ču­la pr­ve sti­ho­ve zna­la sam da je ri­ječ o ve­li­koj pje­smi. Se­ve­ri­na je od­mah po­če­la pri­ča­ti o to­me ka­ko mi­sli da bi spot tre­bao iz­gle­da­ti, ka­ko aran­žman tre­ba zvu­ča­ti, jed­no­stav­no je ima­la ci­je­lu sli­ku u gla­vi, ona­ko na li­cu mje­sta. Re­kla mi je: ‘Ti si za­klju­ča­la naj­ljep­ši dio se­be, ja ga vi­dim Da­ni­je­la i vri­je­me je da svi osta­li to vi­de’. Uze­la je klju­čić i ot­klju­ča­la mo­ju za­klju­ča­nu škri­nji­cu-ka­že Da­ni­je­la za Azru.
Sa slav­nom ko­le­gi­ni­com pje­va­či­ca uži­va u dru­že­nju uvje­re­na da zna s kim di­je­li ma­le žen­ske taj­ne.
- Se­ve­ri­na no­si jed­nu ne­pod­no­šlji­vu la­ko­ću po­sto­ja­nja u sve­mu. Kod nje ne­ma pro­ble­ma, sve se mo­že i sve ra­di uz osmi­jeh, bez ob­zi­ra ko­li­ko je ži­vot po­ne­kad po­ku­šao uz­dr­ma­ti. Ta me sna­ga im­pre­si­o­ni­ra­la i sna­žno mo­ti­vi­sa­la. Dru­ži­mo se, smi­je­mo, pri­ča­mo o mo­di, slu­ša­mo mu­zi­ku, za­pra­vo, mno­go slu­ša­mo mu­zi­ku i ima­mo svo­je ma­le žen­ske taj­ne.
No­vi al­bum, ka­že Da­ni­je­la, je pre­krat­ni­ca u nje­noj ka­ri­je­ri.
- Ovaj al­bum moj je ve­li­ki mu­zič­ki iza­zov. No­vo ru­ho, no­vi zvuk. Tre­nut­no smo u stu­di­ju i sni­ma­mo, ra­di­mo sto­ti­nu na sat. Ima to­li­ko do­brih pje­sa­ma da za­i­sta ne mo­gu iz­dvo­ji­ti ne­ku, ali sle­de­ća pje­sma ko­ja će iza­ći za ot­pri­li­ke mje­sec je du­et sa Se­ve­ri­nom, ko­ju ta­ko­đe autor­ski pot­pi­su­je Dra­gan Bra­jo­vić Bra­ja i pra­va je po­sla­sti­ca. Pje­va o dvi­je že­ne ko­je je ra­nio isti mu­ška­rac. Go­vo­ri­mo o te­ma­ma ko­je nas okru­žu­ju, ali i o ko­ji­ma se ri­jet­ko ko usu­di pri­ča­ti.